У опширном интервјуу престижном магазину "Парламент" (The Parliament), амбасадор Србије при ЕУ Душко Лопандић говори о процесу приступања наше земље Европској унији, који ужива широку подршку јавности, али и о изазовима с којима се среће процес проширења европске породице народа.

"Година 2014. је била значајна за Србију и за њен пут ка чланству у Европској унији. Почетком године, 21. Јануара 2014. отпочели су приступни преговири за чланство. У марту, одржани су парламентарни избори који су у Народну скупштину довели искључиво проевропске странке, без обзира да ли се ради о владиној већини или о странкама опозиције. Нова српска влада, на челу са Александром Вучићем, најавила је врло амбициозне економске реформе које имају за циљ, између осталог, смањење буџетског дефицита, комплетирање процеса приватизације, измене системских економских закона, попут закона о раду, закона о стечају и закона о јавној администрацији, као и мере које ће омогућити једноставније услове пословања и веће привлачење страног капитала. Иако је Србија током 2013. забележила неке врло позитивне економске резултате, попут пораста извоза за 26% и смањења спољнотрговинског дефицита за четвртину, ове податке је засенило негативно стање у сектору јавних финансија (пораст спољне задужености) као и продужетак врло високе незапослености. Овогодишње економске тешкоће су појачане тешкоћама насталим након катастрофалних мајских поплава које су погодиле велики део Балкана и због којих је Европска комисија уз подршку Француске и Словеније организовала посебну донаторску конференцију за Србију и Босну и Херцеговину (16. јула 2014).

Процес приступања у Европску унију представља главни спољнополитички приоритет за Владу Србије који је истовремено уско повезан и са процесом интерних политичких и економских реформи и целокупне европеизације друштва. Приступање има широку подршку у јавности (око 55% анкетираних грађана подржава чланство у ЕУ) иако постоји свест да се ради о процесу који неће бити ни брз ни једноставан. Чланство у Унији се посматра као начин за приступање заједници са којом српско друштво дели исте политичке и друштвене вредности. Оно представља и важан начин за модернизацију привреде и целе државне администрације.
Проширење Европске уније је донекле постало жртва властитог успеха у јавности држава чланица ЕУ, што је довело до појаве политичког „замора" који се одражава на ритам и методологију текућих и будућих преговора о чланству на земље Западног Балкана. Према такозваном „новом приступу" преговорима, поједине теме, које су у ранијим циклусима проширења имале само узгредан значај (попут питања функционисања правосуђа и унутрашњих послова) сада се разматрају током целокупног процеса преговора. Према „проговарачком оквиру" ЕУ за преговоре са Србијом, поглавља 23 („правосуђе и основна права") и 24 („правда, слобода и безбедност") би требало да буду отворена у раној фази преговора, што неке државе чланице тумаче као предуслов за отпочињање преговора за било које од осталих 35 поглавља у преговорима о приступању. Када је у питању приступање Србије, преговори о чланству имају и посебну специфичност у чињеници да је коначни завршетак прерговора условљен и обавезом тзв. „свеобухватне нормализације" у односима између Београда и Приштине. Процес тзв. „дијалога" на линији Београд-Приштина је на известан начин под надзором држава чланица ЕУ путем посебног преговарачког поглавља 35 у оквиру ког се разматра стање у процесу нормализације и примене Бриселског споразума између Београда и Приштине.

У току ове године, током грчког председавања Унијом, Србија и Европска унија организовале су укупно 32 састанка такозваног „аналитичког прегледа" („screening") правних тековина Уније и правног система Србије, што представља технички предуслов за даље проговоре, односно за отварање појединих преговарачких поглавља. У току првог семестра 2014. одржани су „експлораторни" и „билатерални" скрининзи за укупно 13 поглавља, док су само „експлораторни" скрининзи одржани за 6 поглавља. Очекује се да ће на наредној приступној конференцији током италијанског председавања, вероватно у октобру ове године, бити отворена прва поглавља за преговоре (то би могло бити поглавље 32 – финансијска контрола, уз поглавље 35 о процесу нормализације односа са Приштином). Цео процес скрининга би требало да се заврши у првом треместру 2015. године. Према плану Владе Србије, целокупни преговори о приступању би требало да буду завршени до 2018. године, а чланство у ЕУ реализовано до почетка наредног финансијског циклуса ЕУ (око 2020).

Поставља се, међутим и питање, каквој ће Унији Србија приступити за око пола деценије, онда када буду завршени преговори о чланству? Током последњих година, Европска унија је прошла тежак и комплексан процес реформи иницираних ступањем на снагу Лисабонског уговора док су дуготрајна економска и финасијска криза и криза еврозоне отоворили нека од суштинских питања повезаних са начином функционисања и надлежностима Уније. Ова година отвара и нови политички циклус у никада завршеној трансформацији ЕУ. Избори за Европски парламент су с једне стране потврдили јачање европскептичних и екстремних странака у појединих државама чланицама ЕУ. С друге стране, процес избора Spitzenkandidaten за председника нове Европске комисије даје додатну демократску легитимност институцијама Уније и потврђује постепено заокруживање ЕУ у заједнички политички простор на коме се на нивоу целе Уније дебатују и решавају специфична политичка питања. Србија је заинтересована за даље јачање ЕУ као функционалне и демократске заједнице националних држава. Подржавамао изградњу Уније – јединствене заједнице мира и просперитета - која ће бити спремена да пружи адекватне одговоре на захтеве њених грађана на економском и социјалном плану, као и да буде способна да у интересу држава чланица ефикасно делује у све сложенијим међународним околностима."