Srbija je u prethodnom periodu ostvarila značajan napredak na putu ka članstvu u EU. Evropski savet je u junu 2013. godine doneo odluku o otvaranju pregovoraizmeđu EU i Srbije, koji suformalno počeli prvim sastankom Međuvladine konferencije (Intergovernmental Conference – IGC) 21. januara 2014. godine. U međuvremenu su otvoreni pregovori o četiri poglavlja, a Srbija radi na tome da ceo pregovarački proces dobije što veću dinamiku.

Pre toga je završena početna faza pregovora tzv. analitički pregled i ocena usklađenosti propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU i njihove primene (screening). Ova faza je započela u septembru 2013, a završena je krajem marta 2015. godine.

Početak više faze odnosa Republike Srbije i EU obeležen je stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica sa Republikom Srbijom (SSP), 1. septembra 2013. godine.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) predstavlja prvi sveobuhvatni sporazum koji je  Srbija potpisala sa Evropskim zajednicama i njihovim državama članicama. Ovim Sporazumom se regulišu skoro svi aspekti međusobnih odnosa EU i  Srbije, a iznad svega međusobni ekonomski odnosi, koji su do potpisivanja bili zasnovani na jednostranim izjavama volje dveju strana.  Stupanjem na snagu SSP,  Srbija je postala država pridružena EU, sa jasnom perspektivom članstva u EU, a sektorska saradnja Srbije sa EU se proširila i sada obuhvata sva poglavlja iz acquis communutaire. Drugim rečima, pored, u prethodnom periodu najprisutnije i najvažnije saradnje u oblastima trgovine i investicija, sektorska saradnja se ostvaruje i u oblastima zajedničke spoljne i bezbednosne politike, energetike, vladavine prava i dr. Pojedine oblasti sektorske saradnje su institucionalizovane i odvijaju se kroz posebne mehanizme ustanovljene za zemlje u statusu kandidata za članstvo u EU.

Sektorska saradnja se delom realizuje korišćenjem sredstava dostupnih kroz Pretpristupni instrument (IPA), a delom kroz bilateralnu finansijsku pomoć država članica EU. Osim pomenutih vidova vertikalne saradnje u sektorskim oblastima, Republika Srbija je potpisivanjem Okvirnog sporazuma o opštim principima učešća u programima zajednica, stekla pravo da učestvuje i u horizontalnom vidu saradnje, odnosno tzv. komunitarnim programima.