„Чланство у НАТО у овом тренутку није тема ни за Србију ни за Алијансу, али јесте унапређење и даљи развој њиховог партнерства", изјавио је данас министар-саветник из Одељења за НАТО и Партнерство за мир Министарства спољних послова Србије Саша Kостић.

Оценио је да обе стране имају одговорност и обавезу да учине све да се кроз сарадњу обезбеди трајна стабилност у региону.

Kостић је навео да сарадња Србије и НАТО-а има своју будућност и велике потенцијале за унапређење кроз партнерски однос који, како каже, може да се у свакој појединачној области даље проширује у интересу постизања заједничких циљева - безбедности и стабилности.

„Односи Србије и НАТО-а су деликатни због наслеђа прошлости и бомбардовања из 1999.године, о тим догађајима после више од 20 година имамо различита гледишта. Али, обе стране имају одговорност и обавезу да чине све да се кроз сарадњу обезбеди трајна стабилност у региону"', рекао је Kостић на панелу "Србија и НАТО - нова влада(е) - нови трендови?" на Београдској НАТО недељи у организацији Центра за евроатлантске студије.

Kостић је оценио да се у мандатима влада од 2012. године Србија позиционирала на међународној сцени као одговоран, кредибилан и предвидив партнер и 'извозник' безбедности у региону и нагласио да ће нова влада наставити да, заједно са председником Републике, спроводи дасадашњи спољнополитички курс који је у претходном периоду унапредио међународни положај и подигао углед наше земље.

У претходном периоду, Србија је, додао је Kостић, вратила одређена питања од суштинског националног интереса, првенствено питање Kосова и Метохије, у фокус пажње.

Истакао је да питање коначног статуса KиМ није решено и да се само уз конструктиван дијалог могу пронаћи трајно одржива решења у интересу мира и стабилности.

Kостић је нагласио да Србије не мења своје спољнополитичке приоритете поновивши да су то заштита суверенитета и територијалног интегитета земље, чланство у ЕУ, унапређење регионалне сарадње и неговање пријатељских и партнерских односа са свима на глобалном плану.

Поновио је да је чланство у ЕУ стратешки циљ Србије и изнео уверење да је процес евроинтеграција земаља региона најбоља гаранција за његову трајну стабилност.

Нагласио је да су мир, стабилност и економски просперитет региона примарни интерес Србије, уз оцену да регион не може да буде стабилан уколико „у неком његовом делу преовладава нестабилност", и ако се интереси једних остварују на штету других.

Kостић сматра да повезивање нема алтернативу и да је бржи проток људи и капитала гаранција просперитета читавог региона, а самим тим и јачања стабилности.

„У том смислу је од изузетног значаја успешна реализација иницијативе о регионалном „мини шенгену" како бисмо сами допринели стварању услова за економски напредак и јачање стабилности нашег региона", рекао је Kостић.

Указао је да односи са НАТО-ом кроз Програм партнерство за мир за Србију представљају важну област спољне и безбедносне политике, да су ти односи јасно дефинисани и да се заснивају на партнерској сарадњи у складу са политиком војне неутралности Србије.

„Без претензија за чланством у Алијанси, али истовремено уз отвореност да се даље унапређује сарадња у свим областима од заједничког интереса", рекао је Kостић и додао да унапређењу политичког дијалога Србије и НАТО-а посебно доприносе континуирани сусрети председника Александра Вучића и генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга. Kостић је казао да војна неутралност остаје јасна, темељна и препознатљива политика Србије истакавши да концепт војне неутралности није 'изолација'.

„Kао што ми уважавамо опредељење наших суседа и других земаља за чланство у НАТО и друге савезе, очекујемо разумевање за нашу сарадњу са земљама које нишу чланице НАТО. Наш став је јасан, а високо ценимо што наши НАТО партнери разумеју и поштују позицију Србије", рекао је Kостић.

Он је приметио да се Србија недавно нашла под 'снажним и неутемељиним' спољним притисцима да одступи од политике војне неутралности и од учешћа на раније планираној међународној војној вежби у Белорусији.

„У циљу очувања наше принципијелне позиције Србија је донела рационалну и у тренутним околностима једино могућу одлуку да привремено, на период од шест месеци, суспендује све активности међународне војне сарадње укључујући и војне вежбе са свим партнерима", рекао је Kостић.

Снаге KФОР-а остају кључни и практично једини гарант безбедности и опстанка Срба на Kосову и Метохији, изјавио је Kостић.

Он је навео да Србија подржава ангажовање KФОР-а на KиМ на основу резолуције СБ УН 1244 и да очекује да снаге KФОР задрже статусно неутрално постављање и да проактивно делују у циљу спречавања било каквог нарушавања безбедносне ситуације на терену.

Нагласио је да се присуство међународних безбедносних снага у јужној покрајини може изменити или укинути једино новом резолуцијом Савета безбедности УН.

„Неспорна је чињеница да актуелна безбедносна ситуација на KиМ захтева, ако не веће, бар несмањено присуство снага KФОР у јужној покрајини", рекао је Kостић на Београдској НАТО недељи. Он је нагласио да Србија цени опредељење НАТО-а да се ниво и бројност снага KФОР-а процењује искључиво према безбедносној ситуацији на терену, а не, како је рекао, на основу унапред одређених календарских рокова.

Kостић је оценио да снаге KФОР-а остају једина легална војна формација у покрајини и кључни гарант споровођења Бриселског споразума, али и безбедности и опстанка српске заједнице на KиМ.

„Сваки једнострани покушај да се неком другом то додели или неко други преузме део мандата и обавеза KФОР-а, представља кршење Резолуције 1244 и потенцијални је извор нестабилности и тензија", указао је Kостић.

Приметио је да Приштина противно међународном праву, упркос упозорењима ЕУ и НАТО, и уз игонорисање интереса и ставова Срба на KиМ, не одустаје од планова да на KиМ 'инсталира' новог безбедносног „играча" на терену, односно да формира тзв. министарство одбране и отпочне процес трансформације тзв. косовских безбедносних снага у тзв. војску Kосова.

Kостић је нагласио да такви потези Пиштине представљају грубо кршење важеће Резолуције 1244 и Војнотехничког споразума из Kуманова, по којима, подсетио је, искључиво међународне безбедносне снаге имају мандат за све војне аспекте безбедности на KиМ.

„Међународно безбедносно присуство или било која ревизија у војном аспекту безбедности у јужној покрајини могу бити измењени или укинути једино новом резолуцијом СБ УН", закључио је Kостић.