Министарска декларација коју су потписали министри Аустрије, Хрватске, Мађарске, Србије и Словеније задужени за заштиту животне средине и заштиту природе (Будимпешта, март 2011.) допринела је припреми прекограничне номинације УНЕСКО резервата биосфере "Мура - Драва - Дунав", што представља једини прекогранични резерват биосфере који спаја 5 држава. Национална комисија Србије за сарадњу са УНЕСКО при Министарству спољних послова и њен Комитет за УНЕСКО програм Човек и биосфера подржали су и координисали припрему номинације за такозвани "Амазон Европе", зелени појас дуж Драве, Муре и Дунава, који представља изузетно заштићено подручје повезујући државе региона, њихова природна богатства и културу. Придруживање Србије овој прегограничној номинацији представља кључни фактор за повезивање и увећање заштићених подручја у Европи и шире, те је номинација подржана и од свих релевантних институција као што су Светски фонд за природу (World Wide Fund), Међународна комисија за заштиту Дунава (ICPDR), Међународна унија за природу (IUCN), Рамсарска конвенција и Међународна организација за заштиту влажних подручја (Wetland International). Рок за предају номинације Мура-Драва-Дунав је 30. септембар о.г, а у УНЕСКО ће бити разматрана на седници Комитета за Човек и биосферу наредне године у Паризу. Србија, за сада, има само један резерват биосфере Голија-Студеница (2001.)

Прилог (саопштење Светског фонда за природу)

Прекогранични резерват биосфере Мура-Драва-Дунав: Србија и ЕУ у заједничком природном простору

Заједничка иницијатива WWF-a (Светског фонда за природу) i EuroNatura за очување „Европског Амазона", којом се успоставља УНЕСКО Прекогранични резерват биосфере „Мура-Драва-Дунав", представља прво заштићено подручје у свету које дели и којим заједнички управља пет земаља - Србија, Хрватска, Мађарска, Словенија и Аустрија. Ова заједничка „зелена визија" оствариће се успостављањем највећег европског речног заштићеног подручја. Укључујући делове од Србије до Аустрије обухватиће простор од 800 000 хектара. УНЕСКО резерват биосфере „Мура-Драва-Дунав" представља симбол регионалне сарадње и одрживог развоја и одличan је пример иницијативе која спаја заштиту биодиверзитета и узајамно разумевање народа са истока и запада.

Област око река Муре, Драве и Дунава дом су најбројнијој популацији орла белорепана у Европи и других угрожених врста као што су мала чигра, црна рода, дабар и видра. Овде је и последње уточиште за скоро истребљену рибу сим, али и за годишње миграције више од 250 хиљада птица. Речни екосистем је од виталног значаја за људе који тамо живе – омугаћава им пијаћу воду и природну заштиту од поплава, осигурава повољне услове за подземне воде и самопречишћавање вода. Ово је од суштинске важности за пијаћу воду, одрживо шумарство, земљорадњу и риболов.

Мрежа од 13 заштићених подручја дуж ових река наглашава њихову еколошку важност укључујући и светски познати Парк природе „Копачки рит" на ушћу Драве и Дунава, Регионални парк „Мура-Драва" у Хрватској, Специјални резерват природе „Горње Подунавље" у Србији те Национални парк „Дунав-Драва" у Мађарској, као и Натура 2000 подручја у Словенији и Аустрији.

Србија у „Европском Амазону"

У оквиру „Европског Амазона" у Србији се налазе четри заштићена подручја, међу којима је изузетно вредан Специјални резерват природе „Горње Подунавље". Међу најзначајнијим ретким врстама животиња овог подручја истичу се орао белорепан, црна рода, патка њорка, дивља мачка, видра, јазавац, као и највећа популација европског јелена у Србији.

Велико плавно подручје на северозападу Војводине, које ће постати део прекограничног резервата биосфере „Мура-Драва-Дунав", представља једну од најочуванијих ритско-мочварних целина на току Дунава кроз Србију. Овај задивљујући речни предео подручје је изузетне биолошке разноврсности и центар ретких природних станишта као што су велике плавне шуме, речне аде, шљунковите и пешчане обале, речни рукавци и мртваје. Поред тога, одликује се културном баштином која је доказ живе прошлости бројних народа и култура.

Стварање резервата - „корак по корак"

Иницијатива за заштиту ових јединствених река и плавних подручја, која се често због свог богатог биодиверзитета називају Европски Амазон, има дугу историју. Од 1993. године, WWF, EuroNatur i локалне НВО водиле су кампање против регулације реке, вађења шљунка и песка, изградње брана и других деструктивних мера у доњим токовима Муре, Драве и Дунава. Истовремено, повећавао се број пројеката рестаурације река и радило се на ојачању подршке државних институција појединих земаља. Током последњих 15 година, владе свих пет земаља успоставиле су 13 заштићених подручја дуж својих делова ових река и на тај начин успоставиле основ прекограничне заштите која се одигравала корак по корак.

Хрватска и Мађарска су 2009. потписале билатерални споразум, а 2011. уследила је и Заједничка декларација коју су потписали министри надлежни за животну средину и заштиту природе из свих пет земаља. Декларацијом се оснива резерват биосфере са циљем заштите животне средине и прекограничне сарадње. У јулу 2012. године УНЕСКО МАБ Комитет у Паризу званично је одобрио хрватско-мађарски део резервата биосфере Мура-Драва-Дунав. Од тада, 80 одсто територије будућег пенталатералне речне области величине 800 хиљада хектара, налази се под међународном заштитом.

Србија ће послати номинацију УНЕСКО МАБ секретаријату у Паризу до краја септембра 2013. године. Подручје које је номиновано је изузетно велико и представљаће највеће заштићено подручје у нашој земљи. Такође, поред делте Дунава, оно је друго најважније плавно подручје у сливу Дунава.

Целокупна иницијатива такође је део ЕУ Регионалне стратегије о Дунаву, што представља основу за будуће ЕУ финансирање.

Промена начина управљања рекама

• Прелаз са традиционалног управљања рекама у модерно и еколошко;
• Заустављање каналисања река и даљег вађења шљунка и песка из корита река;
• Обнављање уништених делова речних корита;
• Заустављање наглих осцилација нивоа воде на задњој брани на Драви код Доње Дубраве;
• Заустављање било каквих даљих планова за изградњу нових хидроелектрана на подручју Прекограничног резервата биосфере „Мура-Драва-Дунав".

WWF - Светски фонд за природу

WWF је једна од највећих, широм света признатих, независних организација, која се бави заштитом природе и има скоро 5 милиона присталица и активну глобалну мрежу у више од 100 земаља. Мисија WWF-a је да заустави уништавање животне средине и да створи будућност у којој људи живе у складу са природом путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћење природних ресурса и смањења загађења и претеране потрошње.

Додатне информације: www.panda.org/serbia